Balkan novog veka

U Irskoj se ulice prelaze srpski, dakle ko gde hoće i kad hoće. Ali neki Irci voze levom stranom, pa ovo može da bude baš pogibeljno za naivnog stranca. Navika, prvo pogledaš levo - nema nikoga - zakoračiš napred, siguran u sebe, tek onda pogledaš i desno - a ono neki kamion leti pravo na tebe. Vozaču samo čitaš misli: "Jedanaesti glupi strejndžer od jutros! Eh, što nisam ja neka vlast pa da vas pošaljem sve nazad u vaš Japan!"


Čudno je kako se neke stvari neravnomerno menjaju kad se menjaju brzo. Pre samo 15 godina, taman kad su se kod nas ozbiljno zahuktavali ratovi, Irska je bila verovatno najsiromašnija zemlja na zapadu. Beda, rasulo, kriminal, neviđena nezaposlenost. Svi su samo gledali da pobegnu, pa bilo gde. A vidite gde su danas! Kažem ja, kad su oni odatle uspeli da se iskopaju, ima nade i za nas.

Dablin je danas jedna prava evropska prestonica, ali se sve to tako brzo odigralo da je mnogo toga ostalo zamrznuto u tom starom stanju, ili kaska negde između.


Sećate li se, pre samo tri godine bila je baš retkost da čujete strani jezik na ulici u Beogradu. Pre pet godina mislim da je bilo gotovo nezamislivo. Danas smo se navikli na to da ih čujemo, da stranci nešto traže i u našem gradu, većina ljudi to prihvata, ali mislim da većini i nije jasno šta to oni kog đavola traže. Nismo još kolektivno naučili da ih doživljavamo kao normalne ljude. Kad dođe stranac na tezgu na pijaci kod neke bake, ona ne pomisli "o, mušterija" nego "koji je bre ovaj". I kad su nam dobrodošli kao dragi gosti, razmišljamo o njima na prvom mestu kao o čudnim strancima.

E, tako je donekle i u Irskoj. Na stranu to što će vam u nekom selu biti isto kao strancu u srpskom selu. Dablin je prepun stranaca i svi su se navikli na to, svakako nemaju ništa protiv njih, ali i dalje mnogi ljudi imaju taj stav "mi smo mi, a vi ste ipak vi".

Tako su i mnoge druge stvari s jedne strane moderne a s druge starinske. Evo upravo su zabranili klasične sijalice i hoće da ih potpuno iskorene u roku od godinu dana. Ali videćemo kako će to proći u zemlji u kojoj se još izvrdava TV pretplata. Zabranili su i pušenje u zgradama, pa ljude nisu odvikli od duvana. Pred svakom većom zgradom u svakom trenutku cupka pet-šest pušača.


Preterana modernost: odem vam ja u apoteku i tražim alkohol.
"Molim?"
"Alkohol. Medicinski."
"Šta će vam to, za neku dezinfekciju?"
"Pa da." - gledam redove parfema i karmina - "Ovo je apoteka, zar ne?"
"Naravno. Pa može li možda nešto drugo za dezinfekciju?"
"Ajd, daj šta daš"
Odvedu me u ćošak s lekovima (mali deo apoteke) i daju mi nešto što miriše kao deterdžent, a i peni. To je, kao, sredstvo za dezinfekciju. Alkohol ne prodaju - možda je zastareo ili je neko hteo da se napije od toga. Savremena Evropa, šta ćete.

E to je stvarno glupost. Kao oni natpisi i upozorenja na svakom koraku.

(Posle mi neko reče da sve normalne stvari koje se ovde više ne prodaju potražim u poljskim prodavnicama. Poljaka ima bog zna koliko, i svima im nedostaje sve ono što i svakom normalnom iz istočne Evrope može da nedostaje, pa se trude da to nabave.)


Al skrenuo sam s teme. A možda je i cela tema tupljenje. Mislio sam da ću lakše naći primere. Nećete večeras čuti priču do kraja. U svakom slučaju, Dablin nije ni sasvim moderna metropola, ni starinski, tradicionalni grad, a nije ni uhvaćen u ravnomernom prelazu iz jednog u drugo. On je ponešto od svega toga, negde jako savremen, negde tvrdoglavo star, a negde zaista nešto između.

Okej, još jedna odluka je pala: ni ovakve daviteljske tekstove više neću pisati.