Spaartaaa!

Nije me bilo par dana - previše frke na previše strana, nisam stizao ni da se okrenem, o pisanju da i ne govorim.

U subotu uveče sam izašao s nekim drugarima malo u grad. Za vikend se svi skockaju i izađu, svi se napijaju preko mere, klubovi i kafići su prepuni - i niko ne puši! Bar ne u zatvorenom. Zabranjeno. Možete li da zamislite ogromne klubove sa spratovima i galerijama, paklena vrućina unutra, muzika trešti, svi nešto đuskaju ili samo stoje, piju i znoje se... i nigde dima! :)

Zakačiću neke slike ovih dana.

Ima i klubova koji su kao u Njujorku: ljudi stoje u redu i čekaju, a izbacivač govori ko može a ko ne može unutra. Mi smo pokušali da uđemo u jedan takav, ali nismo bili dovoljno "poš" pa nam je bata ljubazno rekao da ne možemo da uđemo jer nemamo rezervaciju. Naravno, nije pitao da li smo rezervisali.



Za vikend sam jeo "irski doručak": jaje, slaninu, kobasice (više kao neke viršle, ali mnogo bolje od naših), pečurkice, pola paradajza, crni i beli puding. Sve to proprženo. Ozbiljan momački doručak, ne kao ono evro-atlantsko prehrambeno pomodarstvo s grejpfrutima i muslijima.

Naravno, zanima vas šta su crni i beli puding. Zanimalo je i mene :). Navikao sam na one naše instant pudinge iz kesice, znam iz filmova na šta liče engleski pudinzi, ali ovo je nešto sasvim treće. Kao neki diskovi od krupno mlevenih ribljih fileta pomešanih sa zobenim pahuljicama.

"Je li, curo, kakvi su ti bre ovo pudinzi?" - pokazujem na beli - "Neka riba?"
"A, jok! Čista krmetina!"
"A crni?"
"U njemu ima svinjske krvi. Da dobije boju."



Toliko o mom istančanom ukusu. :)



U Irskoj se baš ne isplati da se razbolite. "Dobro jutro, doktore!" - "Pedeset evra, dobro jutro!"

Kod specijaliste, sto pedeset.

Zdravstveno osiguranje ipak baš ne funkcioniše kao kod nas. Uglavnom u praksi morate da idete kod privatnog lekara, platite, a osiguranje vam posle vrati deo para. Jedino ako morate da ležite u bolnici, to (navodno) sve pokrivaju. The, šta da se radi, tako je kako je. Zdravlje baš vredi para :).