Godo 1

Evo čekam u redu za registraciju u imigracionom, pa bih mogao i ovo da nastavim da kucam.

(Ovo ne znači da je Irska zemlja gde baš bukvalno na svakom ćošku ima interneta. Kucam sad, pa ću snimiti i posle okačiti.)

Postavio sam ovu stranicu da se javim drugarima, ali sigurno će pre ili kasnije nabasati neko nepoznat i pitati se ko je ova budala. Zato evo priče.

Mrki sam ja. To mi nije pravo ime (šok?) nego nadimak iz srednje škole.

Srednja u koju sam išao je Srednja gusarska, smer pljačke i procene, u klasi profesora Ristivoja Gušibabe (Crni Rista, Rica Zlica, nekada strah i trepet pustinje Gobi). To je na Paliluli, ali smo praksu imali na Dunavu. Posle srednje sam prvo radio malo kao rudar u Boru, pa sam tek posle našao posao u struci.

Gusarenje je jako loš posao. Imaš priliku da možda zaradiš dobre pare, ali mnogo je prljavo i opasno. I niko neće da te prijavi, sve na crno, bez zdravstvenog i socijalnog. Kako da podigneš kredit za svoj brod ako radiš neprijavljen? Dok sam to radio, bio sam nešto kao upisao i Višu gusarsku, malo studirao, malo gluvario, pa odustao.

Posle sam batalio ćorav posao i bacio se na trgovinu ljudima. To je bilo lepo, radio sam u marketingu za jednu finu agenciju koja je trgovala samo najboljima. Ali mi je i to dosadilo, pa sam rešio da pređem na Smaragdno ostrvo. I evo tu počinje priča ovog bloga.

Ne smem da kažem šta radi firma za koju ovde radim. Ne morate vi sve da znate.

Eto toliko.